Akcija!
Lovac u žitu, tvrdi povez

Lovac u žitu

Džerom Dejvid Selindžer

(1 recenzija korisnika)

792.00 RSD

Šifra proizvoda: 9788679580382 Kategorije: , Oznake: ,

Opis

Dž. D. Selindžer (1919-2010) objavio je samo četiri knjige, ali je zahvaljujući romanu „Lovac u žitu“(1951) i dalje jedan od najomiljenijih pisaca našeg vremena. Tema ove knjige knjige je inicijacija jednog mladog čoveka, ali i dramatično raskrinkavanje naših života u kojima je sve manje mesta za ideale. Selindžeru je trebalo skoro deset godina da napiše ovo delo, koje je izrazilo seksualne konflikte i egzistencijalne strepnje mlade generacije u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži u svetu glavnog junaka, Holdena Kolfilda. Holden je vremenom postao mitska ličnost, alter-ego za hiljade tinejdžera, ne samo u Americi, već svuda gde je roman prevođen i objavljivan. Popularnost „Lovca u žitu“ i dalje se ne smanjuje – za proteklih šest decenija samo u SAD štampano je preko stotinu izdanja, u ukupnom tiražu od preko dvadeset miliona primeraka. Više puta je proglašavan za najbolju knjigu ikad objavljenu u Americi i postao je sastavni deo školske lektire širom sveta.

Additional Information

Autor

Prevod

Broj strana

Povez

1 recenzija za Lovac u žitu

  1. Aleksandra S.

    „Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la Dejvid Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.“
    Holden Kolfild je šesnaestogodišnjak iz Njujorka, koji je po svojoj ličnosti i razmišljanjima sasvim drugačiji od svojih vršnjaka. Nije žudeo za popularnošću niti bilo kakvim društvenim isticanjem. I od samog početka nam dopušta da zavirimo u njegovu privatnost. Vrlo brzo ćemo saznati za šta se to Holden interesuje: njegova sklonost bežanju od onog lažnog u svetu koji ga okružuje je izuzetno jaka i on, naprosto, želi da govori o onome što je stvarno i opipljivo. Zapravo, Holden neverovatno nalikuje svom književnom tvorcu. Kao i Selindžer, u svom privatnom životu, tako je i Holden poznat po svojoj povučenoj prirodi. Kao što se Holden gnuša Holivuda i toga što su baš njegovi brat i sestra u tom svetu, tako je i Selindžer poznat po svojoj želji da nema nikakvih dodirnih tačaka sa pretakanjem sopstvenih književnih likova na filmska platna.
    „Ako nešto mrzim, to su filmovi, nemojte mi ih ni spominjati.“
    Iako je tinejdžer, ponaša se dosta starije za svoje godine. Ima priliku da bude sa prostitutkom – odbija i nudi joj šačicu dobrog razgovora umesto seksa. Često ostaje sam u hotelima, pije po barovima i klubovima, a i ljudima govori da je stariji nego što zapravo jeste. Ne uzbuđuju ga ni novac ni materijalne stvari, to je sve potpuno nebitno. Štaviše, njegova uzbuđenost isijava iz želje da se druži sa svojom mlađom sestrom. Dakle, zadovoljava se nečim na šta drugi momčići njegovih godina ne bi ni pomislili. Kao i mnogi tinejdžeri, Holden je često depresivan. Način na koji se nosi sa tim je nešto isuviše emotivno u ovoj knjizi, jer u trenucima emotivnog klonuća, zastane da porazgovara sa svojim pokojnim bratom. I to slama srce, zaista.
    Moram ovako javno da kažem: meni je Holdenov lik jedan od omiljenih književnih likova. On je toliko stvaran, toliko prisutan, da ćete poželeti da ga, osvrnuvši se oko sebe, pronađete u nekom slučajnom prolazniku. A to i nije baš tako nemoguće. On jeste tinejdžer, ali ima daleko više zdravog razuma od ljudi koji ga okružuju. Ne voli da se šali. Ne voli matematiku niti sport. On kao da plete neku svoju, drugačiju mrežu u kojoj će se isticati – mrežu „stvarnosti“, mrežu „istinitog“. Iako je „Lovac u žitu“ imao nemali uticaj na nastanak kontrakulture koja je stvorila hipike, pokrenula rokenrol revoluciju i sve ostale subkulture do danas, Holden je osoba koja ne pripada nikome. Prosto je nemoguće zamisliti ga u bilo kakvoj grupi istomišljenika. On je jedinka za sebe i tako savršeno funkcioniše.
    „Dosta mi je ega, ega i ega. Svog i svačijeg drugog. Dosta mi je toga što svi žele negde da stignu, urade nešto drugačije ili budu interesantni. To je odvratno.“
    I sad, kad se zagledam u ovaj citat, pitam se da li je Selindžer odlično poznavao svakog od nas (danas) dok je pisao ove redove? Šta vi mislite o tome?

Dodaj recenziju

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *