Opis
Овај невелики избор од неколико прича Х. Џ. Велса, у новом преводу, сасвим добро може да дочара његову књижевну величину. Прва прича, Епиорнисово острво, својеврсна је робинзонијада, написана аутентичним језиком авантуристе који је доживео потпуно невероватне ствари. . . Цветање чудне орхидеје је прави пример британског хумора у хичкоковском стилу, са јунаком коме се „никад ништа не дешава у животу“, да би му се неочекивано десило нешто што се иначе збива само у дивљинама џунгли и мочвара. . . Полок и Порошанин најузбудљивије је икад написано штиво о магији и враџбинама, ка-да је на човека бачена клетва од које му нема спаса, и кад више не зна шта је стварност а шта халуцинација. . . Црвена соба је изузетна „прича страве и ужаса“ у стилу Поа или Лавкрафта, док је Истина о Пајкрафту гогољевски апсурдна и урнебесно духовита при-повест о томе шта се збива када се човек без много размишљања упусти у неизвестан по-кушај промене сопственог идентитета. . . На крају, ту су и чувена Врата у зиду, парабола о људском животу и неоствареним тежњама, када човек потискује оно што је најважније у страну, и тако жртвује све најбитније и најлепше у себи ради успеха у свету и ефемерних ствари. . .
„. . . За њега су врата у зиду била стварна врата, која су кроз стварни зид водила бесмртним стварностима. У то сам сада сасвим сигуран. . .
‘Ако ми се та врата икад поново укажу, кунем се да ћу ући, оставићу за собом ову прашњаву врућину, овај суви сјај таштине, сав овој заморни бесмислени труд. Отићи ћу да се никад више не вратим. Овог пута ћу остати тамо. . . Заклео сам се, и, кад се указала прилика – нисам ушао. . .’
. . . Можете мислити да сам сујеверан, или чак будаласт, али више сам него упола уверен да је заиста имао несвакидашњи дар и осећај, нешто – не знам шта – што му је у виду зида и врата нудило излаз, тајни и необични пролаз за бекство у један други и лепши свет. У сваком случају рећи ћете да га је то на крају изневерило. Да ли га је изневерило?
Xерберт Џорџ Bелс
1866-1946
Један од највећих енглеских писаца и визионара, четири пута номинован за Нобелову награду за књижевност, „отац научне фантастике“, или „реалиста фан-тастике“, како га је назвао Џозеф Конрад, оставио је иза себе веома обиман књижевни опус од педесетак романа и око седамдесет збирки кратких
Recenzije
Još nema komentara.