Opis

Један од најистакнутијих авангардних писаца ХХ века рођен је у Ирској, 13. априла 1906.
Прославио се драмом Чекајући Годоа (1952). Писао је и на енглеском и на француском.
Марфи (1938) је његов први роман, Бекет ка-квог не познајемо довољно, и без кога се не може у пуној мери разумети читаво његово дело. Током тридесетих, Бекет је проналазио своју технику и себе као писца; све што је написао била је припрема за Марфија, који је кулминација ове прве фазе Бекетовог стваралаштва. У Марфију су садржане све Бекетове теме, и ово дело представља полазну тачку за касније романе – Вот (1953), Молоа (1951), Малон умире (1951), Немушто (1953), Како је то (1961), Мерсије и Камије (1970), као и број-не позоришне комаде. Бекет је од 1938. живео у Паризу.

Марфи је комедија апсурда, у традицији која иде од Сервантеса и Раблеа до Џојсовог Уликса, одраз литературе коју је Бекет читао тридесетих, као и његовог живота у Лондону, где се и одвија радња романа, једним делом на психијатријској клиници. Ово пре свега егзистецијалистичко дело има и љубавну причу, оно је и сатира, портрет Бекетовог живота у младости, где је главни јунак у многоме сам Бекет. Дилан Томас је био међу првима који је похвалио књигу, посебно њену непредвидљивост. Марфи почиње сценом у којој је јунак романа везан за столицу за љуљање.
„Седео је тако на својој столици јер је уживао у томе! То је пре свега пружало уживање његовом телу, задовољавало му је тело. Затим му је ослобађало дух. Јер све док му тело није смирено, није могао да живи у свом духу, како је описано у шестом поглављу. А живот у духу пружао му је уживање, такво уживање да уживање није било права реч. . .
Љуљање је постајало све брже и брже, све краће и краће, пресијавање је нестало, извикивање напољу је нестало, тело ће му се ускоро смирити. Већина ствари под месецом постајала је све спорија и спорија, а онда стала, љуљање је било све брже и брже, а онда стало. Тело ће му се ускоро смирити, ускоро ће бити слободан.“
Марфи

Ово издање не би било то што јесте без коментара, који представљају