Opis

„Ми не путујемо из задовољства, колико знам, рече Камије. Јесмо глупи, али не толико.“

Самjуел Бекет 1906 – 1989Један од најистакнутијих авангардних писаца ХХ века рођен је у Ирској, 13. априла 1906. Писао је и на енглеском и на француском. Пустоловина Мерсијеа и Камијеа настала је непосредно пре комада Чекајући Годоа (1952). Бекетов први роман на француском много дугује својим претходницима на енглеском, Марфи и Вот, као што прилично задужује и предстојећу романескну трилогију (Molloy, Malone meurt i L’innommable). Написан 1946, Мерсије и Камије ће у интегралном облику бити објављен тек 1970, а четири године касније и на енглеском.

„Мора да је дебитовао негде око хиљаду деветстоте, рече Камије. Мислим да је то била година опсаде Лејдисмита, на реци Клип. Сећаш ли се? Предивно време. Забаве у врту сваки дан. Живот се пред нама отварао у свој својој ведрини. Све наде биле су допуштене. Играли смо се опсаде. Умирали као муве. Од глади. Жеђи. Бум! Бум! последњи меци. Предајте се! Никада! Јели смо лешеве. Пили мокраћу. Бум! Бум! Одоше још два. Шта се чује? Дрека с осматрачнице. Прашина на хоризонту! Колона! Језик нам је поцрнео. Ипак ура! Ра! Ра! Попут гавранова. Неки коњички водник умире од среће. Спасени смо. Век је трајао два месеца.“„Отишао је још једном до воде. Гледао је неколико тренутака у воду па се вратио до клупе. Добро, идем ја, рече. Збогом, Мерсије.Лаку ноћ, рече Мерсије.Оставши сам, он погледа како се светлост на небу гаси, а мрак употпуњује. Није склањао поглед са несталог хоризонта, јер су му ти трзаји били познати из искуства. У мраку је, такође, могао боље да чује, слушао је звукове које је дугачки дан скривао од њега, примера ради, људски шапат и кишу на води.“ Мерсије и Камије

аутор фотографије: Lutfi Özkök 1923-2017