Opis
Na vrhu, kad tone dan i dok vetar oblikuje samo mene, raširenih ruku, kao na pramcu, plovim beskrajnim nebeskim tesnacem.
JOVICA IVANOVSKI
(SKOPLJE, 1961)
Istaknuti makedonski pesnik. Objavio preko dvadeset knjiga poezije, zastupljen je u mnogim antologijama i preveden na petnaestak jezika.
„. . . pesnikovom poetikom dominira jedak i ubojit humor čije tamne nijanse samo dodatno upućuju na činjenicu da je lirika Jovice Ivanovskog pre svega lirika egzistencije. . .“ (iz osvrta Damira Šodana u knjizi Žena suvozač).
Lebdiš na vrhu
nepregledne ležaljke.
Iznad tebe stara planina hladi svoje noge
lavoru mora.
Vetar je, kao dečja lopta, zaglavljen u gustoj krošnji drveta. Gađaš ga kamenjem, otresaš grane i ništa.
Sparina i duboka mentalna siesta,
zakrpljeni san u odrpanoj senci.
Ako akcija završava s posledicama,
nepokretnost je rezultat
unutrašnjeg mira – vadiš se.
Teret poznatog nije ti težak i ne bi ga
menjao ni za šta nepoznato.
Letiš pogledom, naoružanim cvikerima za sunce, lakoćom leptira.
Ležeš s galamom u mislima,
a budi te tišina.
Ovde i snovi imaju nevinost.
Ne sanjaš da si opet dete,
već si dete koje sanja.
Recenzije
Još nema komentara.