Opis
MOJI SUSRETI SA VLADIMIROM KAZAKOVOM
VLADIMIR KAZAKOV
1938-1988
Rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod uticajem Hlebnjikova, Harmsa i Vedenskog, sa zaumnim ekskursima i eksperimentalnim žanrovskim spajanjem poezije, proze i drame. Čitanje Vladimira Kazakova otkrivanje je posebnog sveta nastalog iz autorove jezičke mašte – čudesnog, bajkovitog, iluzionističkog, efemernog, starovremskog, fantazmagoričnog, lirskog. . .
Moji susreti s Vladimirom Kazakovom prva je njegova objavljena knjiga, 1972. u Nemačkoj. Tekst se sastoji od niza proznih i dramskih minijatura, u duhu poetike futurizma.
„ U čitaočevoj mašti se pojavljuje svet koji potiče iz piščeve uobrazilje, te samim tim stvara sopstvene norme i pravila spoznaje. U tom svetu najčešći motivi su noć, zvezde, kiša, vazduh, usamljenik, vrata, prozor, ćutanje, smrt. [ . . . ] Kazakov zapravo pokušava da skrene našu pažnju bukvalno na svaku reč, da nas natera na sporo čitanje, razmišljanje i osluškivanje, da nas oslobodi od ustaljenog i očekivanog u književnom pripovedanju za novi doživljaj – doživljaj njegovog sveta. . . “
Iz pogovora Kornelije Ičin
»Prvi put sam ga video, mislim, 1956. godine. Poznanstvo se dogodilo potpuno slučajno. Mene zamalo da udare nečija kola. Vladimir Kazakov, koji se zatekao odmah pored, na vreme me povuče za kaput. Pogledao sam i video mladog čoveka od jedno osamnaest godina. Upoznali smo se i počeli da se viđamo. Kod njega mi se posebno dopadala sposobnost da sluša. I sâm sam više voleo da slušam nego da govorim. Eto, on i ja smo sedeli i slušali jedan drugog. Onda je on iznenada nekuda nestao. Jedni su govorili da je na Kubanu. Drugi da je na Donu. Nakon nekoliko godina neočekivano se pojavio i nije bio sam, već sa ženom, Estonkom. Ona je predavala, mislim, muziku. Zbog toga nismo mogli da se viđamo često, a s vremenom smo skroz izgubili jedan drugog iz vida. Gde li je sada? Priča se da je Vladimir Kazakov ponovo na Donu. Ali sve je to tako neodređeno! Sećam se, jednom mi je rekao: „Eto, videćeš, umreću pre tebe“. Ko će ga znati!. . . «
Moji susreti s Vladimirom Kazakovom
Knjige Vladimira Kazakova
„Moji susreti s Vladimirom Kazakovom: Proza. Scene. Istorijske scene“ (1972)
„Greška živih: Roman“ (1976) • „Slučajni ratnik: Pesme 1961-1976. Poeme. Drame. (1978)
„Život proze“ (1982) • „Od glave do zvezda: Roman“ (1982) • „Don Žuan: Drame“ (1993)
„Izabrana dela u tri toma: 1. Greška Živih: Roman; 2. Kapija. Don Žuan: Drame; 3. Pesme“ (1995)„Neobjavljena dela“ (2003) • „Madlon: Proza, pesme, drame. Kolaži i monotipije autora“ (2012),„Nepoznate pesme. 1966-1988“ (2014).
Recenzije
Još nema komentara.