Afrika

Opis

РАСТКО ПЕТРОВИЋ

Велики српски писац, из плејаде у којој су Црњански, Дучић, Андрић, рођен је 3. марта 1898. у Београду, а умро је 1949. у Америци.
Скоро све што је написао објавио је до 1930, када је своје дело крунисао чудесним путописом „Африка“. Да је којим случајем написао „Африку“ на енглеском језику, ова невероватно узбудљива књига била би проглашена за највећи путопис икад написан, и сада би реке ходочасника и авантуриста ишло Растковим путем, од Сијера Леоне у Западној Африци до срца Африке.

У звездану ноћ се долази лагано тихим куцањем у дрвене дирке балофона; у сунчано победничко јутро он бије у бубањ од чије се дубоке песме размиче небо. [. . .] Ускоро се појавише жене [. . .] Дигнутих руку, тако да су се њине наге груди преливале под звездама, цела њина нага тела не изгледаху да су од материје од које је обично људско тело. Оне су биле и страховите и дивне. [. . .]
Та тела беху глатка и чврста, и мирисаху опоро на исушена тропска воћа. Оне су остајале за тренутак над нама, послушне, не пуштајући гласа од себе; заклањајући собом целу једну страну звезданог неба. [. . .] Све је угасито и тамно на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво, чврсто и мрачно, и метал. Једино иза усана, и још, одакле полази живот, свиће руменило зоре која је без престанка у њима. Када црнкиња има склопљене усне, ма колико гола, она је већ одевена у велику свечаност природе; само кад расклопи усне она је гола, она је гола сасвим. Носи једну ружу љубави у својим устима. [. . .]
Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга. Овај им снажно тапше. Играју пред самим там-тамом, једним вртоглавим ритмом. [. . .] Оне тапшу и певају, и сваки час по једна улети у средину, распевана, луда, баца се полеђушке, час једној, час другој у наручје. [. . .] Оне заборављају на мене, и слободније су, луде, веселе и дивље. [. . .] Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли тако црнчева раса још увек!”
Африка