Opis

„Падао сам кроз своје мисли, привезан за тешка и нејасна осјећања, тонуо сам све дубље, био сам мајмун који пада са дрвета, бескрајно високог стабла, падао сам кроз гране великом брзином и ни за једну нисам могао да се ухватим, само сам падао, падао и био шибан по лицу сваком граном која ми промакне.
А промицале су све.“
Чвор на омчи

Драшко Сикимић рођен је 22. марта 1984. године у Љубињу (Херцеговина), где и данас живи.

Са животом је до сада добио три непланиране збирке песама, али ту своју непажњу је сасвим прихватио. Међутим, можда је и то прихватање била неопрезност, помисли он некада. Написао је затим роман, левом руком, цео роман је куцао у једном нотес фајлу на мобилном телефону. Сваки дан је скроловао по десет или више минута да би наставио да пише. Неколико пута током скроловања заборављао би шта је мислио да напише, па је, плачући, свеједно настављао да скролује. После тога је деци куповао слаткише да га одмене и скролују за њега; деца су, међутим, споро скроловала да би пове-ћала сатницу, па их је отпустио, и од тада деци више не верује.

Чвор на омчи је његов први роман.

ЛОМ је објавио његове три збирке поезије: Смотуљци (2016), Огреботине (2017) и Моје кости уједају (2018).